Visoka reka, duboka planina

Tetka leži u postelji i vrti neke konce, plete prstima. Izgleda mi spokojno. Lice joj je masno i crveno, kao da se maločas namazala guščijom mašću, pa izašla na vetar. Nos joj pritiskaju debele naočare s naglašenim polumesecima na dnu stakala. Niko više ne izrađuje takve. Tetka ih nosi duže od pola veka. Jedna drška joj je napukla, pa ju je pričvrstila smeđom lepljivom trakom. Istom takvom lepila je kartonske kutije u koje je sortirala dragocenosti iz svojih kredenaca, pretinaca i ladica pre nego što će doći u dom. Kakva glupost. Dom.