Proročki ciklus [cirkus]

Svakog šestog dana popijem po jednu kafu sa Proročicom. Ona se redovno ujeda za jezik i ne izgovara vizije koje nisam spremna da čujem. Danas je pitala za dozvolu, možda zato što smo pile irsku kafu. – Smem da kažem?– pita. Smeš!– obradujem se iz dubine radoznalosti. – Imaćeš više sreće sa sledećim– reče. Istovremeno osetim olakšanje i tugu. Kao kad te izveste o datumu smrti decenijskog bolesnika: žao ti je što odlazi, a ujedno znaš da već odavno nije tu. – Mogla si mi ranije reći, da se ne jedim!– kažem joj. – Trebalo ti je da se jediš!– odgovori. –Koliko nam je još ostalo?Nije rekla ništa. Vraćam se kući u prazan stan u kome živimo nas četvoro u tri sobe. Spavam na njegovoj polovini kreveta. Uskoro će obe biti njegove.