Pisma drugoj

– Isuse, koža će mi spasti – rekla sam i potrčala. Dalje od Dojrana, od ljudi, od matičarke, od odluke. Preda mnom su se otvorila teška gvozdena vrata, kao usta duboke pećine. Kako protrčim kroz njih, shvatim da sam gola u praznoj hladnoj crkvi. Priđem raspeću, uhvatim se za Hristova izranjavana stopala, pogledi nam se sretnu pod krunom od trnja. – Ti znaš da se ne mogu udati za čoveka koji me nikada nije oralno zadovoljio – kažem mu. – Izbavi me. – Uradiću sve što mogu – kaže Isus – samo me prvo skini odavde.