Jedno jutro Endrea Gayera

Kratka priča “Ranko Marinković” zaštitni je znak Večernjeg lista. Od 1964. godine svake subote izlaze prozni tekstovi poznatih i manje poznatih autora.

Zima je toliko oštra da su se rijeke skamenile. Dan kraći od kutije šibica, jutra nevoljna, noći obremenjene strepnjom. U kući Endrea Gayera je toplo. Bernardetta je odavno budna, održava vatru, na štednjaku pišti čajnik.

– Spavaš li ti ikada? – pita je, a ona mu otpozdravi s dobro jutro. – Možda bih i spavala – kaže – kad bi ti manje hrkao.

Stavlja pred njega porculansku šalicu pa ulije u nju vrući crveni čaj. Šalica je bijela sa zlatnim obrubom, kad ispije tekućinu, na dnu će mu se ukazati mladi brkati momak s riđim psom. Te su šalice dugo stajale prevrnute u vitrini, Endre ne pamti kad ih je Bernardetta posljednji put upotrijebila.