Bulimični snovi

– Zdravlje ti je najvažnije! Prvi put to čuje sa šest godina. Tadašnja ona mogla bi da se zove… Elvira. Ili Anita? U pripremi je predškolska predstava povodom Dana žena. Vaspitačica je mlada i entuzijastična. Izmišlja matematičke igre za decu, čita im iz ilustrovanih magazina, uči ih kako da prave papirne ptice, ume da oživi lutke, da od suvog bagremovog lišća složi riblju krljušt. Sad ih uigrava za osmomartovski ples. Bilo da je Elvira ili Anita, ona ne voli pozornicu, voli sve ono što se dešava iza zavese i voli vaspitačicu. Elvira redovno odbija da trči u krug na času fizičkog, ali je vaspitačica ne kažnjava zato što Anita uvek prva reši svaku matematičku igru. Kad treba pevati, samo se Elvira nadmeće sa Anitom u tome koja će tvrđe da ćuti i vaspitačica je primorana da joj dodeli sramotni crni cvet. Ne mari. Nastavlja da crta kao da se ništa nije dogodilo i vaspitačica je vidno razočarana. Elvira crta kuće, Anita izmaštane predele i spiralne oblike. Kad je pitaju šta je nacrtala, kaže: „Iz moje mašte!” Dalje ne objašnjava. Crta. Svoje crtačke sklonosti Elvira, više Anita, ispoljila je već prvog dana u zabavištu. Kako niko ne očekuje da predškolci znaju slova, dodeli im se znak koji će koristiti umesto potpisa. Elvira je za Anitu dobila malu narandžastu haljinu. Većini dece znaci su prekomplikovani za precrtavanje, ali ne Elviri ili Aniti – ona izvuče haljinu iz jednog poteza, ne odižući olovku od hartije. Vaspitačica je impresionirana. Druga deca zadivljena. Elvira ponosna, Anita ravnodušna.